Teorija

Uz ova objasnjenja za pocetnike ovde se nalaze i tabele za obelezavanje poluprovodnika,otpornika i shematske oznake.

Jednosmerna i naizmenicna struja Jednosmerna i naizmenicna struja predstavljaju usmereno kretanje elektrona kroz provodnik. Kod jednosmerne struje ovo kretanje se vrsi u jednom smeru dok kod naizmenicne struja menja naizmenicno svoj polaritet(plus i minus).Jednosmerna struja se najcesce upotrebljava kod elektronskih uredjaja ali se zato pomocu nje obradjuju naizmenicne velicine kao sto su zvuk,slika,radio talas... Izvori jednosmernog napona su najcesce baterijski dok je naizmenicna struja mrezna i pomocu nje se ispravljanjem dobija jednosmerna. Radi proucavanja njihovih svojstva struja i napon se predstavljaju u koordinatnom sistemu tako sto se na y osu nanose vrednosti napona(struje) a na x osu vremensko trajanje signala.. svih naizmenicnih struja i napona uelektronici i elektrotehnici(prostoperiodicniislozenoperiodicnih)postoje dve osnovne velicine a to su frekvencija koja predstavlja broj oscilacija u jedinici vremena (sekunda) i amplituda tj.maksimalna vrednost.Pored ovih postoje i druge velicine kao sto su trenutna vrednost,fazni pomeraj itd.

Omov i Kirkohovi zakoni U elektrotehnici i elektronici napon,struja i otpor su najvaznije velicine koje su definisane Omovim zakonom i medjusobno su obrnuto ili direktno proporcionalne. Napon predstavlja razliku potencijala i javlja se izmedju dve tacke u elektricnom polju a struja predstavlja kao sto je receno usmereno kretanje elektrona kroz provodnik.Ovo kretanje ce biti utoliko vece ukoliko je otpor provodnika manji i obrnuto.Odnosi izmedju ovih velicina prikazani su formulama koje se zajedno nazivaju "Omov zakon". Za proucavanje elektricnih kola sa aktivnim i pasivnim komponentama koristese se tzv. prvi i drugi Kirkohov zakon koji se zasnivaju u potpunosti na Omovom zakonu. Zbir svih struja koje ulaze u cvor jednak je struji koja izlazi iz cvora. Razlika padova napona na svim otporima u jednoj konturi jednaka je nuli.

Elektronske komponente Elektronske komponente se mogu najgrublje podeliti na aktivne i pasivne.Kao sto i sama rec kaze aktivne komponente imaju glavnu funkciju u elektricnim kolima i najcesce sluze za pojacanje,transformaciju ili neki drugi vid obrade korisnog signala.Dok kod aktivnih komponenti dolazi dolazi do pojacanja korisnog signala pasivne komponente jedino mogu da smanje ceo ili samo odredjeni deo neke struje ili napona.Pasivne komponente se upotrebljavaju zajedno sa aktivnim cineci kompaktnu celinu. Aktivne komponente su uglavnom bazirane na poluprovodnizima(izuzetak su el. cevi)i dele se na razne tipove dioda,tranzistora,tiristora(SCR,diak i trijak),integrisanih(IC)kola,optoelemenata itd. Pasivne komponente su veoma proste strukture i moguce ih je individualno izradjivati.Pasivne komponente se dele na:otpornike,kondenzatore,kalemove…

Citanje shema i simbola Za projektovajne i razumevanje elektricnih kola koriste se elektricne seme i simboli.Simboli i oznake predstavljaju odredjenu komponentu,vezu,prekid itd.Postoji vise nacina oznacavanja komponenti ali su oni veoma slicni i uglavnom usko povezani sa glavnom funkcijom komponente ili uredjaja.Za crtanje sema danas se najcesce koristi racunarski software koji ima niz prednosti kao sto su simulacija kola izrada stampang kola itd.

Pasivne komponente Da bi se obezbedili odgovarajuci uslovi za rad aktivnih komponenti koriste se pasivni elementi cija je cena dosta niska.Naj vaznije pasivne komponente su otpornici koji su nacinjeni od raznih otpornih materjala kao sto su ugljenik,grafit...Otpornici se ponasaju po "Omovom" zakonu sto znaci da direktno uticu na intenzitet struje i napona.Osnovne karakteristike otpornika su nazivna otpornost,snaga i tolerancija. Otpornici se dele na: Nepromenljive-imaju fiksnu nazivnu otpornost koja zavisi jedino od tolerancije Promenjive-menjaju svoju otpornost u odredjenim granicama prema potrebi i prema nacinu rada dele se na obrtne,siber i trimer potenciometre a prema svojoj funkciji na potenciometre,reostate i dekadne kutije. Za obelezavanje otpornika se koriste obojeni prstenovi ili kombinacija brojki i slova. Pored otpornika postoje i drugi pasivni elementi a to su najcesce kondenzatori i kalemovi.Kondenzatori imaju sposobnost da sakupljaju elektricitet i privremeno ga zadrze do praznenja.Impedansa kondenzatora je obrnuto srazmerna frekvenci napona tako da se oni najcesce koriste kao pasivni filtri.Oni se prema svojoj konstrukciji dele na: Blok kondenzatore-imaju malu kapacitivnost i nemaju polarisane izvode Elektrolitske kondenzatore-vecih su dimenzija i kapaciteta,imaju bipolarne izvode(plus i minus) i najcesce sluze za filtriranje Slicni kondenzatorima su kalemovi koji se izradjuju od namotaja izolovane najcesce bakarne zice.Za razliku od kondenzatora kalemovi povecavaju svoju otpornost sa porastom ucestanosti.Kalemovi imaju slicnu funkciju kao kondenzatori i njihov rad se zasniva na samoindukciji.

Diode Diode predstavljaju PN spoj u prikladnom kucistu sa metalnim izvodima.Svrha rada diode zasnva se na provodnosni poluprovodnika tako da ona moze biti direktno i inverzno polarisana.Dioda je direktno polarisana kada je napon na anodi viseg potencijala od napona na katodi,ako to nije slucaj dioda je inverzno polarisana i tada je njena otpornost skoro bezkonacna. Pored ispravljackih postoje i drugi tipovi dioda kao sto su svetlece ili LED diode zatim zener diode za stabilizaciju napona,kapacitivne ili varikap diode,fotodiode… Glavna uloga poluprovodnickih dioda je ispravljanje naizmenicnih napona.

Tranzistori Za razliku od dioda tranzistori se sastoje od tri oblasti i to PNP i NPN.Ove oblasti imaju prikljucne elektrode koje se nazivaju baza,kolektor i emiter.Ime tranzistora potice od reci transfer resistor sto objasnjava njegovu funkciju da se pri maloj promeni struje baze izvrsi velika promena struje kolektora.To znaci da u tranzistor tece vrlo mala struja a da se na njegovom izlazu dobija signal istog oblika ali mnogo vece vrednosti.Zbog toga se tranzistor upotrebljava za pojacanje kako naizmenicnih tako i jednosmernih struja.postoji vise razlicitih tipova tranzistora a najpoznatiji su bipolarni,FET-tranzistori sa efektom polja,fototranzistori itd Tranzistori se ugradjuju u razna kucistima sto zavisi od njihovih karakteristika tj. snage i kolektorske struje. Postoje vise nacina obelezavanja tranzistora medju kojima su najbitniji evropski,americki,japanski i ruski nacin obelezavanja koji se odnose i na oznacavanje dioda.

Integrisana kola Integrisana kola(IC-kola) su skup odredjeno povezanih poluprovodnickih komponenti u veoma malom kucistu i ujedno predstavlljaju ekvivalentno elektronsko kolo.Najgrublja podela je prema vrsti signala koje obradjuju tako da postoje digitalna i analogna IC kola.Analogna obradjuju kontinualno promenjive signale dok digitalna rade sa logickim nulama ili jedinicama(ima ili nema napona).Postoji preko milion razlicitih IC kola smestenih u razna kucista koja imaju od 8 do oko 500 izvoda.

Preduzeto sa:

http://www.ptt.yu/korisnici/a/l/alekata/teorija.htm