Praksa

Amateri i profesionalci koji se bave elektronikom moraju posedovati odredjeni alat i opremu za merenje i testiranje koja je veoma skupa ali deo toga moguce je napraviti individualno.

Lemljenje

Pod lemljenjem se podrazumeva spajanje materjala zagrejanim kalajem(legura kalaja i olova).U elektronici se koristi specijalna vrsta kalaja(tinol zica) koja u sebi poseduje tinol mast koja sluzi da se kalaj dobro ucvrsti za lemnu povrsinu.Lemljene se vrsi zagrejanom lemilicom koja za elektronske potrebe ne sme biti vece snage od 40W.

Vazna stvar kod lemilice je vrh koji mora biti uvek cist.Dobri i skuplji vrhovi zadrzavaju sjaj i cistinu i posle nekoliko godina upotrebe.Vrh lemilice se cisti specijalnim sundjerom koji je nakvasen vodom.Zgodno je za lemilicu koristiti stalak koji je veoma praktican.

Postoje tzv lemne stanice i lemilice sa regulacijom skupljih proizvodjaca(Weller,Ersa,Antex,Solomon,Denon)na kojima je moguce regulisati temperaturu zagrejanog vrha. Kao alat uz lemilicu se koristi i vakuum pumpica koja sluzi za odlemljivanje tako sto usisava kalaj kada se rastopi.

Alat i oprema

Alat koji je potreban svakom elektronicaru svodi se na par odvijaca,klesti i pinceta medjutim oni napredniji cesce koriste mnogo vise od toga.Tu su dakle razni dodaci kao na primer pomocna ruka zatim drzaci za otpornike i diode razne test ploce tzv proto board onda elektricne busilice za busejne rupa na stampanim plocicama,klesta za skidanje izolacije,lupe,pincete za Ic kola,alat za ispravljanje pinova, razne lupe i drugo.


Unimer

Unimer(univerzalni merni instrument)predstavlja osnovni merni uredjaj za svakog elektronca.Unimer ili multimetar ima mogucnost merenja jednosmernih naizmenicnih napona i struja.Pri tom treba znati da se pri merenju napona merne sonde prikljucuju paralelno a sruje redno u elekticno kolo.Takodje unimeri mogu da mere i otpornost od nekoliko oma do nekoliko megaoma.Pored tih osnovnih mernih mogucnosti napredniji instrumenti imaju dodatne merne sposobnosti.Mogu da mere temperaturu,kapacitet doduse ne veci od oko 400 uF,zatim frekvenciju do oko 500Khz(zavisno od modela).Isto tako imaju i neke ugradjene funkcije kao sto su zvucna indikacija,test PN spoja,test baterije itd.

Unimeri se dele na analogne i digitalne.Analogni unimeri se zasnivaju na instrumentu sa kretnim kalemom i merena velicina se prikazuje kazaljkom.Digitalni unimeri pretvaraju merenu velicinu u digitelne signale koji se zatim obradjuju i na displeju se ispisuje odgovarajuci broj koji odgovara merenoj velicini sto ove instrumente cini veoma jednostavnim za upotrebu i veoma preciznim.Najbolji,ujedno i najskuplji su digitalni merni instrumenti sa autoopsegom(firme Fluke ili Voltcraft).
Da bi se merile velike kapacitivnosti ,induktivnosti i otpornosti upotrebljavaju se veoma skupi ali precizni LCR metri mada je neke od njih moguce improvizovati.
Osciloskop

Osciloskop se koristi za posmatranje kako naizmenicnih tako i jednosmernih napona i signala i njihovih promena u vremenu.Na ekranu osciloskopa prikazuje se trenutni izgled merenog signala i to tako sto je napon u odnosu na Y osu a vreme(s) uodnosu na X osu.Osciloskop nije neophodan jer je njegova cena veoma visoka.Osnovne karakteristike osciloskopa su maksimalna ucestanost u MHz,napon i napon po podeoku,zatim vreme po podeoku(time/div),nacin obade signala(analogni i digitali),ulazna otpornost i kapacitivnost itd.Ekran osciloskopa je podeljen tako da je moguce po formulama izracunati i ucestanost i vrednost napona merenog signa.

Zbog velike cene osciloskopa danas je njegova alternativa u raznim AD konvertorima koji se povezuju sa PC-jem preko serijskog ili paralelnog porta ili u vidu kartice u slotu.Ovi uredjaji uz odgovarajuci software predstavljaju digitalni osciloskop sa svim mogucim funkcijama ali i mnogo vise.Jedan od takvih programa je Winscope koji kao AD konvertor koristi zvucnu karticu.

Generator funkcija

Jos jedan od uredjaja za testiranje elektronskih kola je generator funkcija ili RC generator.Ovaj uredjaj na izlazu daje sinusan,trouglast,pravougaoni ili neki drugi napon ciju frekvenciju i amplitudu je moguce po potrebi menjati.Izlaz iz generatora se najcesce prikljucuje na ulaz nekog kola pa se u zavisnosti od napona dobijenog na izlazu(koji se vidi na osciloskopu)moze videti dali je ulazni signal izoblicen i koliko.Ovakvi uredjaji su takodje skupi ali se jednostavno prave od jeftinijih delova.Jedan od takvih nalazi se u odeljku sa shemama.
Izrada stampanih plocica

Izrada stampanih plocica je sigurno najkompleksniji proces samogradnje nekog elektronskog sklopa.Postoje nekoliko nacina za izradu PCB-a(printed circuit board) koji se svode na to da se na bakarnu povrsinu nanese zastitni sloj koji stiti puteve od kiseline za ecovanje (ferihlorid ili rastvor sone kiseline sa hidrogenom) Najjednostavniji i najjeftiniji nacin je svakako alkoholnim ili specijalnim flomasterima mada je njihova zastita veoma slaba tako da kiselina treba da bude dosta jaka da bi proces topljenja bio sto kraci.Najbolja zastita je svakako selotejp traka koja ostaje tamo gde treba da budu veze.to se postize tako sto se na plocicu nacrta cela veza pa se preko cele plocice zalepi providni selotejp.Zatim se skalpelom izrezu sve nacrtane veze i skine suvisan selotejp oko njih tako da ostanu zasticeni samo putevi.Ova metoda je dosta teska ali je najsigurnija jer je nemoguce da kiselina prodre do veza(bar za nekoliko dana).Sigurno najskuplji proces je foto postuak koji se vrsi nanosenjem specijalnog foto spreja na plocicu(POSITIV 20).Posle toga plocica se susi a zatim osvetljava tako sto se preko nje stavi papir(po mogucstvu providan)sa odstampanim vezama i na njega uperi svetlost sa velikim procentom infracrvenog zracenja.Tako osvetljenu plocicu treba razviti,najcesce u kausticnoj sodi, i tek onda je ona spremna za ecovanje.Alternativa ovoj metodi je tzv. toner tehnologija koja je vrlo jednostavna.Na laserskom stampacu ili fotokopir aparatu se na specijalnoj foliji(termofolija)odstampa cela plocica .Tako odstampana folija se stavi preko plocice i uz zagrevanje(peglom ili ringlom)pritiska dok se toner ne prenese u potpunosti na bakar.Posle nanosenja tonera plocica se normalno topi u kiselini.

Software

Kompjuterska tehnologija se danas primenjuje u mnogim delatnostima pa tako i u elektronici. Do danas je napisano mnostvo software-a koji se koristi u elektronici. Elektronski software se najvise koristi za izradu stampanih kola. Bez racunara danas je veoma tesko zamisliti izradu viseslojnih ploca sa veoma slozenim elementima. Najpoznatiji programski paketi za ovu namenu su Tango,Protel I Orcad.Poslednja dva imaju i mogucnost simulacije elektronskih kola. Za tu namenu se najvise koristi Electronic Workbench.Ovakvi programi omogucavaju projektantu da pre prakticne realizacije testira ispravnost kola i njegove karakteristike.Pored navedenih postoje razni programi za programiranje mikrokontrolera i EEPROM-a kao i za simulaciju mernih instrumenata.Danas se dosta koriste i katalozi sa elektronskim komponentama u elektronskom obliku koje imaju niz prednosti kao sto su veliki broj komponenti,laka pretraga itd.

 

Preduzeto sa:

http://www.ptt.yu/korisnici/a/l/alekata/praksa.htm

Last updated: 09.01.2012
© 2002 - 2012 NS elektronika. All rights reserved ------- ------------------- design by NS elektronika